Umoran sam… ne treba mi, samo sam umoran. Radim još od srednje škole, dok su moji drugari pili pivo po haustorima, zatim je došao fakultet, građevina, vojska i početak dugog i iscrpljujućeg života, koji su povremeno osvežavale avanture automobilom kad god bih imao dovoljno zarađenog. Otac je umro od raka, za lečenje je otišlo puno novca. Prijatelj se vratio iz rata kao invalid, i tako se dešava da pomažeš svima koliko možeš, a tebi niko osim tebe ne može pomoći. Ne mogu reći da zarađujem malo, verovatno dovoljno da preživim, i razumem da postoje oni koji su zaista u nevolji. Prvi put želim nešto za sebe. Pogotovo kada gledam vesti i vidim kako se neki klinac u kolima od 30 miliona dinara zabija u banderu, mislim kako bi bilo da imam taj novac, koji verovatno nikada neću zaraditi. 2200 7007 0847 7426